PRESS pokrenuo akciju da jedna od beogradskih ulica ponese ime kneza Pavla

Nj.K.V. Princeza Jelisaveta Karađorđević » Vesti » PRESS pokrenuo akciju da jedna od beogradskih ulica ponese ime kneza Pavla

PRESS pokrenuo akciju da jedna od beogradskih ulica ponese ime kneza Pavla

December 21st, 2011

Nakon nedavne presude Višeg suda u Beogradu, kojom je knez Pavle Karađorđević rehabilitovan posle više od šest decenija, dnevni list Press pokrenuo je akciju prikupljanja potpisa da se jednoj beogradskoj ulici, trgu ili parku dodeli njegovo ime. Kneginja Jelisaveta Karađorđević, kćerka kneza Pavla, prva je potpisala ovu inicijativu, kojom Press nastoji da Knez – velikan srpske istorije i najveći beogradski mecena – dobije zasluženo mesto u srpskoj prestonici.

Kako Press navodi u tekstu “Kneginja Jelisaveta prva potpisala našu inicijativu” (20.12.2011.), Princeza smatra da je ova akcija od velikog značaja i za samu Srbiju:

– Ideja vašeg lista je vrlo lepa i mnogo mi znači. Kada se to desi, i neka ulica, trg ili park ponese ime mog oca, biće to početak nove ere za sve nas. Time ćemo pokazati da smo spremni da se suočimo sa istinom i da raščistimo sa svim glupostima iz prošlosti. Meni lično to izgleda kao izlazak iz dubokog, dugogodišnjeg mraka i sada konačno možemo da se pogledamo kao ljudi. (…) Naši političari će uvideti da to nije protiv njih, već za njih i sa njima. Samo tako možemo da idemo dalje i da promovišemo Srbiju u najboljem svetlu.

Press-ovu ideju podržali su i stručna javnost, istoričari, pravnici, profesori, sociolozi, književnici… Istoričar Miodrag Janković, urednik sajta “27. mart”, posvećenog rasvetljivanju istine o događajima vezanim za vojni puč od 27. marta 1941. godine, kaže da Beograd najviše duguje knezu Pavlu, jer su najlepše građevine i institucije koje su ostale posle silnih borbi podignute za vreme njegove vladavine.

– Rehabilitacijom kneza Pavla Srbija polako počinje da se vraća u ravnotežu. Kada bi knez Pavle dobio svoju ulicu u Beogradu to bi značilo da mi sami sebe uspravljamo, a samo je uspravan čovek dostojan da ima državu. Mi se na taj način vraćamo u samosvojstvo i borimo se da povratimo naš srpski identitet.

U autorskom tekstu pod naslovom “U svetskoj umetnosti ostavio termin ‘Beograd tridesetih'”, objavljenom u Press-u 17. decembra 2011. godine, Miodrag Janković ističe:

– U vremenu dok je prvi namesnik bio knez Pavle, Beograd je dobio sajmište. Otvaranje Prvog beogradskog sajma bilo je 11. septembra 1937. Druga faza izgradnje završena je 1938. otvaranjem Turskog i Nemačkog paviljona. Pančevački most, jedini most preko Dunava na teritoriji Beograda, pušten je u saobraćaj 1935. godine i nosio je ime kralja Petra Drugog. Izgrađeni su tereni za golf u Košutnjaku. Završena je Skupština, zgrada Pošte, najlepše beogradske zgrade nikle su u to vreme kada se u svetu pričalo o stilu „Beograd tridesetih”. Održavane su auto i moto-trke oko Kalemegdana, a poslednji grand pri Formule 1 odigrao se 3. septembra 1939. privukavši više desetina hiljada posetilaca. Podignut je veliki broj novih kuća, Beograd je dobio niz novih ulica, a pravljeni su i planovi da se na prostoru današnjeg Novog Beograda izgradi elitna stambena četvrt ispresecana kanalima. Najvrednije što je knez Pavle ostavio srpskom narodu spada u red duhovnih vrednosti. Životi ljudi i perenitet srpske države važniji su od svakog ličnog interesa i ubeđenja. To mora imati na umu onaj koji je izabran da vlada. Knez Pavle je svojim životom dao primer i u stradanju je ostao uspravan i do kraja dosledan.