Naslovna strana

Paviljon „Srbija” na 59. Međunarodnoj izložbi savremene umetnosti u Veneciji, na kojoj našu zemlju predstavlja projekat „Hod sa vodom”, delo umetnika Vladimira Nikolića i kustoskinje Biljane Ćirić, svečano je otvoren u četvrtak, 21. aprila 2022. Princeza Jelisaveta Karađorđević bila je specijalna gošća Paviljona „Srbja”, a na otvaranju je izrazila uverenje da nema boljeg načina za promociju države od onog u kome umetnost igra glavnu ulogu.

Paviljon „Srbija” na Bijenalu u Veneciji otvorila je potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, istakavši da „ova smotra, jedinstveni praznik kulture, skoro 140 godina na jednom mestu okuplja najznačajnije savremene autore, ljubitelje i poštovaoce umetnosti. I za našu zemlju ovo je jedan od najvažnijih kulturnih događaja, koji pruža autentičnu sliku svetske scene i daje mogućnost da se učesnici prikažu u najboljem svetlu”.

„Izložba ʼHod sa vodomʼ otvoreno i suštinski odgovara na temu ovogodišnjeg Bijenala: ʼMleko snovaʼ, koju je definisala umetnička direktorka Ćećilija Alemani. Neposredan odgovor na pitanje stalnih promena prirode i društva, koje su pečat modernog doba, dat je iskorakom u magični svet umetnika. U njemu, kroz element vode, budi se i inspiracija za traženje odgovora na više nego aktuelno pitanje odgovornosti pojedinca prema planeti, drugim ljudima i oblicima života“, istakla je ministarka kulture.

Maja Gojković je posebno ukazala na značaj uloge kneza Pavla Karađorđevića u izgradnji Paviljona, u čemu je imao pomoć najeminentnijih muzejskih stručnjaka tog doba, na čelu sa Milanom Kašaninom, te da se zahvaljujući tom vizionarskom činu, nastupi naše zemlje organizuju od 1938. godine. Ona je dodala da nastup na Bijenalu umetnosti u Veneciji značajno doprinosi kulturnoj reputaciji države u međunarodnim okvirima, i da učešće na toj manifestaciji daje umetnicima veću vidljivost i lakši pristup izložbenim prostorima širom sveta.

Obraćajući se gostima otvaranja Paviljona „Srbija” i izložbe „Hod sa vodom”, princeza Jelisaveta je izrazila uverenje da nema boljeg načina za promociju jedne države od onog u kome umetnost igra glavnu ulogu. Podsetila je da je Kraljevina Jugoslavija prvi put uzela učešće na Venecijanskom bijenalu 1938, a njen otac knez namesnik Pavle Karađorđević otvorio naš paviljon u Đardinima – tada jugoslovenski, a danas Paviljon „Srbija” – kao i da su u njemu izloženi radovi izabranih jugoslovenskih umetnika – Ljube Babića, Vladimira Becića, Petra Dobrovića, Matije Jame, Mila Milunovića i Tome Rosandića.

„Poznajući svog oca, velikog zaljubljenika u umetnost, sigurna sam da je učešće Jugoslavije na najprestižnijoj umetničkoj manifestaciji na svetu smatrao jednim od najznačajnijih postignuća u životu. Verovao je da umetnost ima moć da više kaže o nekoj državi, da promoviše njene najveće vrednosti, od bilo kog drugog sadržaja”, rekla je Kneginja i istakla da je naša zemlja uspela da duže od osam decenija bude prisutna na Bijenalu.

Pogledajte video prilog sa otvaranja Paviljona „Srbija”:

Istraživanje o umetnosti i odnosima sa svetom koji ne pripada samo ljudima

Srbiju na 59. Međunarodnoj izložbi umetnosti Bijenala u Veneciji predstavlja projekat „Hod sa vodom“ (Walking With Water) umetnika Vladimira Nikolića i kustoskinje Biljane Ćirić.

Nikolićeva istraživanja kroz dva rada – „800 m” i „Dokument” – potcrtavaju odnose sa tehnologijom i prirodom, u ovom slučaju, vodom kao osnovnim delom naših tela, ali i vodom kao prostorom povezivanja. Projekat ukazuje da je tehnologija postala naš način povezivanja, ali i razdvajanja tokom izolacije u poslednje dve godine. Ona je ubrzala uvećavanje razlike između privilegovanih i onih koji to nisu – onih čiji su pogledi na svet posredovani ekranom i onih čije oči ostaju neposredni optički instrument. Kroz dva nova rada posetioci će se susresti sa dva dominantna formata slikarstva – vertikalnim i horizontalnim i dva različita skupa odnosa. Jedan je pogled izdaleka, mentalno distanciran, dok je u drugom telo gledaoca postavljeno kao deo slike bez ikakve udaljenosti od nje.

Rad „800 m”, snimljen dronom, preuzima gornji rakurs, gledište koje je danas prošireno i apstrahovano u vidu naših telefonskih ekrana putem Google mapa i drugih uređaja koji određuju našu percepciju vremena i prostora.

„Dokument”, u horizontalnom formatu, predlaže strpljenje umetnika i usporenost delanja kao metodologiju za postizanje savršenih uslova za gledanje u skladu sa našim ljudskim binokularnim vidom. Slika je napravljena upotrebom moderne tehnologije u retrogradne svrhe da bi se telesni pogled projektovao kao dvodimenzionalna modernistička slika.

Projekat obuhvata i knjigu, realizovanu u saradnji sa Mousse Publishing, koja istražuje izdavaštvo kao inkubator različitih formi uredničkih, umetničkih i kustoskih praksi. Autori tekstova su: Dejan Sretenović, Filipa Ramos, Alenka Gregorič, Marko Skotini, te Vladimir Nikolić i Biljana Ćirić, a dizajn potpisuje Tobi Tam.

Biljana Ćirić, kustoskinja izložbe, na otvaranju Paviljona je istakla da „Hod sa vodom“ sugeriše i promišljanje sa vodom, koje po mišljenju Done Haravej podrazumeva suživot sa poteškoćama, sa poteškoćom da naučimo da postanemo drugačija vrsta ljudi u svetu koji prepoznaje našu međusobnu povezanost. Ona je dodala da „Hod sa vodom“ podseća na činjenicu da smo svi mi sačinjeni od vode, te da nas voda u nama i okolo nâs primorava da se pozabavimo relacionom ontologijom i našim sopstvenim odnosom sa drugim vodenim telima i površinama i skrenula pažnju da je umetnik stvorio oba rada u poslednje tri godine tokom svog kontinuiranog istraživanja na temu filma, slikarstva i ljudskih odnosa sa svetom koji ne pripada samo ljudima, te da se izložba sastoji od dva nova rada koji su rezultat Vladimirovog odnosa sa vodom i tehnologijom.

Komesar nastupa Srbije u Veneciji i direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Marijana Kolarić napomenula je da je na raspisani javni konkurs za predstavnika na 59. Bijenalu umetnosti u Veneciji pristiglo 35 projekata, koji su po svojim umetničkim kvalitetima takođe bili izuzetni, kao i da je umetnički projekat „Hod sa vodom” umetnika Vladimira Nikolića i kustoskinje Biljane Ćirić jednoglasno izglasan za predstavnika Srbije.

Vladimir Nikolić je rođen je 1974. godine u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1999, a potom pohađao Školu za istoriju i teoriju slike pri Centru za savremenu umetnost u Beogradu. Magistrirao je i doktorirao na FLU, a na ovom fakultetu je zaposlen kao predavač na Odseku za nove medije. Koristi video kao primarni medij izražavanja, a do sada je učestvovao na mnogobrojnim međunarodnim i domaćim grupnim i samostalnim izložbama. Umetničku praksu usavršavao je na rezidencijalnim programima u Njujorku, Parizu, Marseju, Rimu, Guandžou, Stokholmu, Ljubljani…

Izložba „Hod sa vodom” biće otvorena do 27. novembra, kao i celokupno 59. Bijenale umetnosti, koje će biti održano prema koncepciji umetničke direktorke Ćećilije Alemani, pod naslovom „Mleko (od) snova” (The Milk of Dreams / Il latte dei sogni). Ovogodišnje Bijenale je nazvano po knjizi Leonore Karington (1917–2011), a prema objašnjenju umetničke direktorke, Karingtonova je opisivala magični svet u kom se život konstantno preobražava kroz prizmu imaginacije, gde svako može da se promeni, transformiše, postane nešto drugo ili neko drugi. Alemani kaže da izložba vodi posetioce na imaginarno putovanje kroz metamorfoze tela i definicije čovečnosti.

Paviljon Srbije podržalo je i organizovalo Ministarstvo kulture i informisanja Srbije u saradnji sa Muzejem savremene umetnosti u Beogradu kao realizatorom.

Saznajte više…

• „Hod sa vodom” počeo svoj život u Đardinima (Politika, 22.4.2022)
• Maja Gojković otvorila Paviljon „Srbija“ na Venecijanskom bijenalu (Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, 21.4.2022)
• Otvoren Paviljon Srbije na 59. Bijenalu u Veneciji (SEEcult, 21.4.2022)
• Otvoren Paviljon Srbija na Bijenalu umetnosti u Veneciji (Euronews, 21.4.2022)
• Otvoren Paviljon Srbije na Bijenalu u Veneciji (Before After, 21.4.2022)
• Otvoreno Venecijansko bijenale: Realnost dovedena do apstrakcije (Vreme, 21.4.2022)
• Biografija kneza Pavla Karađorđevića
• Muzej kneza Pavla