Njeno Kraljevsko Visočanstvo

Princeza Jelisaveta od Jugoslavije

Princeza Jelisaveta rođena je u Beogradu kao jedina kćerka jugoslovenskog kneza Pavla (kneza namesnika umesto Kralja Petra II, najstarijeg sina svog brata od strica) i grčke i danske kneginje OIge. Njen stariji brat, princ Aleksandar od Jugoslavije, prvi put se oženio princezom Marijom Pijom od Savoje, a drugi put princezom Barbarom od Lihtenštajna. Ona je u drugostepenom srodstvu sa španskom kraljicom Sofijom i Čarlsom, princom od Velsa, a takođe je i rođaka princa Majkla, sadašnjeg Vojvode od Kenta i princeze Aleksandre od Kenta. Pored toga, ona je čukun-unuka vožda Karađorđa, koji je podigao prvi srpski ustanak protiv Turaka 1804. godine. Pre nego što se belgijski kralj Boduin I oženio Fabiolom (Fabiola de Mora y Aragon) 1960. godine, Princezu Jelisavetu su smatrali jakom kandidatkinjom za titulu njegove supruge.

Princeza Jelisaveta školovala se u Južnoj Africi, Velikoj Britaniji i Švajcarskoj, a u Parizu je diplomirala istoriju umetnosti. Govori engleski, francuski, španski, italijanski i srpski jezik, a državljanka je Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije, dok se državljanstva Sjedinjenih Američkih Država odrekla 2012. godine. Od 2002. godine, princeza Jelisaveta živi u Beogradu.

Princeza Jelisaveta je rano uočila prve znake opasnosti koja bi nekadašnju Jugoslaviju mogla gurnuti u krvoproliće motivisano istorijskim verskim i etničkim suparništvom, dugo potiskivanim od strane komunističke vlasti. Širom Evrope i Amerike, zastupala je potrebu prevazilaženja razdora koji dovodi do etničkih mržnji. Radeći iz senke kroz programe Ujedinjenih nacija, ona je 1989. godine, takođe, putovala u Vatikan, kako bi od monsinjora Torana, ministra inostranih poslova, tražila da pomogne u poboljšanju odnosa između katoličkih i pravoslavnih zajednica u Jugoslaviji.

Uvidevši koliko je važno što pre rešavati narastajuće političke napetosti, princeza Jelisaveta je u Njujorku, krajem 1990. godine, osnovala nepolitičku, neprofitnu humanitarnu organizaciju – Fondaciju princeze Jelisavete. Kada je došlo do izbijanja građanskog rata, intenzivno se posvetila dopremanju medicinske opreme, hrane, odeće i ćebadi u izbegličke kampove, kao i pronalaženju smeštaja za decu – žrtve rata i sredstava za školovanja starijih učenika u školama i na fakultetima u Americi.

Pre izbijanja građanskog rata u Jugoslaviji, u januaru 1990. godine, pozvala je pravoslavnog arhiepiskopa Savu i muftiju beogradskog, kao i jugoslovenskog ministra vera, da prisustvuju konferenciji u Moskvi koju je sazvao Mihail Gorbačov. Ovo je bilo drugo međunarodno okupljanje političkih i verskih vođa posvećeno svetskoj reformi, kojem su prisustvovali majka Tereza, Kenterberijski nadbiskup, Dalaj Lama, Al Gor i Karl Segan.

Uprskos prigovorima svog rođaka, princa Aleksandra, kneginja Jelisaveta je odlučila da se kandiduje za Predsednika Srbije na predsedničkim izborima 2004. godine. Nakon završetka Drugog svetskog rata, kraljevska porodica proterana je iz zemlje, a njihovo vlasništvo je konfiskovano. “U slučaju pobede”, izjavila je, “moj prioritet neće biti da ponovo uspostavim monarhiju, već da uspostavim pravu državu”. Iako je u izbornu trku ušla samo dve nedelje pred izbore, osvojila je 63.991 glas, odnosno 2.1% ukupnog broja glasova, čime je dospela na 6. mesto, ispred mnogih afirmisanih partijskih vođa.

Princeza Jelisaveta je poslovna žena i pisac, autor četiri knjige priča za decu. Ona je, takođe, kreator parfema koji se prodaju širom sveta.

Princezi Jelisaveti je u Zugu (Švajcarska) 2002. godine dodeljena Nagrada Foruma za nuklearno razoružanje, Demiurgus Peace International (uz ostale nagrađene: predsednika Vladimira Putina, velečasnog dr Dezmonda Tutua, g. Teda Tarnera i druge), za izuzetna postignuća na planu podsticanja mira među narodima naroda.

Tokom poslednjih nekoliko godina, princeza Jelisaveta, pored mnogobrojnih dobrotvornih aktivnosti, neumorno je nastojala da skine ljagu sa imena svog oca i njegove nepravedne i istorijski netačne reputacije narodnog neprijatelja. Zahvaljujući njenim naporima, Viši sud u Beogradu je 15. decembra 2011. godine rehabilitovao kneza Pavla Karađorđevića, nekadašnjeg namesnika Kraljevine Jugoslavije. Rešenje o rehabilitaciji, na 15 kucanih strana, potpisala je sudija Vesna Dželetović-Cucić, a njime je poništena odluka Državne komisije iz septembra 1945.godine, kojom je knez Pavle proglašen ratnim zločincem i oduzeta su mu sva građanska prava i imovna u zemlji. Činom rehabilitacije poništene su sve pravne posledice navedene odluke, uključujući i kaznu konfiskacije imovine. Nj.K.V. princeza Jelisaveta Karađorđević je, prilikom prijema sudske odluke, izjavila je da smatra da je ovom presudom završena dugogodišnja borba za ispravljanje istorijske nepravde prema knezu Pavlu, a novinarima je rekla: “Mnogo sam srećna. Znam da i moj otac to negde oseća. I zato mi je, u isto vreme, i mnogo teško jer znam koliko je on patio zbog toga što je sve što ima dao svojoj zemlji, a tako mu se vratilo. Ali, sada mu i Srbija lepšim vraća… I ja znam da će i Srbiji biti bolje. Živela sam za ovaj trenutak i nadala mu se. Ne možete ni da zamislite koliko sam srećna što je nepravda prema mome ocu Knezu Pavlu konačno ispravljena. Žao mi je, jedino, što vest on ne može da čuje. Ona bi mu bar malo zalečila patnju i rane, zbog optužbi, koje su ga bolele i pod čijim pritiskom je, posle, završio i svoj život van otadžbine koju je toliko voleo. Zato ću učiniti sve da ga vratim i sahranim u Srbiji. To, posle rehabilitacije, verujem, neće biti tako teško.”

Organizacioni odbor Vlade Srbije za prenos posmrtnih ostataka članova porodice Karađorđević, kojim je predsedavao predsednik Srbije Tomislav Nikolić, 21. septembra 2012. godine  je doneo odluku da se na Oplencu sahrane supružnici knez Pavle i knjeginja Olga i njihov sin knežević Nikola. Njihovi posmrtni otaci ekshumirani su 28. septembra sa groblja u Lozani u Švajcarskoj, u prisustvu kneginje Jelisavete, njene dece i ambasadora Srbije u Švajcarskoj. Kovčezi kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole bili su izloženi u Sabornoj crkvi u Beogradu u četvrtak, 4. oktobra, i u petak, 5. oktobra 2012. godine, a liturgiju je služio patrijarh Irinej, koji je u svom obraćanju poručio da je posle sedam decenija “ispravljena istorijska nepravda prema knezu koji je bio veliki patriota”.

Posmrtni ostaci kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole Karađorđevića položeni su u kriptu crkve Svetog Đorđa na Oplencu u subotu, 6. oktobra 2012. godine, uz najveće državne počasti. Sahrani su prisustvovali samo članovi porodice Karađorđević, a ceremoniji predsednik Srbije Tomislav Nikolić, članovi porodice Karađorđević, ministri u Vladi Republike Srbije, diplomate, predstavnici SPC, kao i brojni građani. Kovčeg kneza Pavla su u kriptu spustili pripadnici Garde, a kneginje Olge i kneževića Nikole mladići obučeni u šumadijsku nošnju.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je izjavio da će sahranom kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole na Oplencu Srbija skinuti sa leđa deo teškog tereta koji je sama natovarila na sebe: “Danas na Oplencu ispravljamo nepravdu koja je počinjena prema knezu Pavlu, onome koji je doživeo čestu srpsku sudbinu – da bude uvažavan u svetu, a osuđen u svojoj otadžbini. Predajemo njegove mošti svetoj srpskoj zemlji. On će da nađe smirenje pored svojih predaka i potomaka, a nama ostaje da se molimo za njegov večni mir, za spasenje njegove duše, i da radimo predano i danonoćno za mir i prosperitet Srbije koju nam je ostavio, da je čuvamo i očuvamo za naše potomke.”

Predsednik Nikolić je rekao da je ovo veliki dan za Srbiju i da bi svi građani, bez obzira na lična uverenja i verska ubeđenja, trebalo da budu ponosni što odužujemo dug prema precima: “Danas potomcima ukazujemo na jedini put kojim mogu da stignu do samopoštovanja i poštovanja drugih, kojim mogu da postanu dostojni svojih slavnih predaka. Koliko je naroda u svetu koji su imali careve, carice, kraljeve, kraljice, kneževe, kneginje?

Princeza Jelisaveta, kći kneza Pavla Karađorđevića, prisutnima se obratila rečima: “Danas jedna velika nepravda više ne postoji. Jedna velika rana je zatvorena i zahvaljujem predsedniku Srbije što je moj otac ponovo u Srbiji. Živela Srbija!”