Naslovna strana

Princeza Jelisaveta je 2. februara 1994. godine stigla u Beograd u šestodnevnu humanitarnu misiju. Novinarka Fejt Denijels (Faith Daniels) i ekipa emisije „Dateline“ američke televizijske mreže NBC doputovali su sa Princezom i kamerom zabeležili užasne uslove u srpskim bolnicama i sirotištima.

Nakon što je pomogla da se u ratom opustošenu Bosnu dopreme lekovi i medicinska pomoć u vrednosti od 5 miliona dolara, Fondacija princeze Jelisavete je pažnju i napore da pomogne usmerila ka najteže ugroženima u Srbiji. Glavna svrha Princezinog dolaska u rodni Beograd bila je da lično uruči medicinske potrepštine i odeću onima kojima je to najpotrebnije.

Princeza Jelisaveta i ekipa TV emisije „Dateline“ najpre su posetili beogradsku pedijatrijsku bolnicu, u kojoj lekari nisu bili u stanju da obavljaju hirurške zahvate usled nedostatka anestezije, antibiotika, pa čak i konca za zašivanje rana, i gde su procenjivali da neće uspeti da spasu većinu od gotovo 400 beba koje su, u tom trenutku, čekale na operaciju srca. Princeza je zatim obišla dom za nezbrinutu decu u kome je bilo više mališana (od kojih su neki bili slepi ili hendikepirani) nego što kapaciteti dozvoljavaju, ustanovu u kojoj nije bilo drva za ogrev, a preostalo je samo jedno pakovanje mleka u prahu. Gotovo polovina ove dece bila su izbeglice sa čitave teritorije bivše Jugoslavije i teško su patila od nedostatka hrane, lekova i pažnje, a Princeza i televizijska ekipa uvideli su razmere ove katastrofe kada su ugledali potpuno prazne police u apoteci koja je trebalo da podmiri potrebe 1200 nezbrinute dece. Princeza Jelisaveta je ovom prilikom obišla i izbeglički kamp u okolini Novog Sada, gde je bilo smešteno oko 200 izbeglica u veoma lošim uslovima. Na svakom mestu koje je posetila, Princeza je uručila odeću i medicinsku pomoć, ali to nije bilo dovoljno da budu podmirene sve potrebe unesrećenih ljudi. Zbog toga je princeza Jelisaveta apelovala da je potrebno mnogo više: „Ovo je kao da lepimo flaster preko arterije koja krvari. Ljudi koji započinju ratove nikad ne zastanu da razmisle o tome kako će to da utiče na živote dece, nije ih briga. Ali, osećam da mogu i moram da pomognem! Ne smemo da kažnjavamo decu za greške i pohlepu političara! Oni koji imaju moć i novac, to su ljudi koji mogu da promene situaciju. Ja imam ideje šta treba da se uradi, ali to mogu da sprovedu samo oni koji kontrolišu moć. Samo se nadam da mogu da me čuju.“

Emisija „Dateline“ za koju je snimljena reportaža o poseti princeze Jelisavete Srbiji emitovana je na američkoj televizijskoj mreži NBC 29. marta 1994. godine, što je proizvelo nezapamćenu reakciju u publici. Na adresu TV mreže i Fondacije princeze Jelisavete stigle su stotine pisama podrške, pa je 17. maja usledila još jedna reportaža o beogradskom domu za nezbrinutu decu i događajima koji su usledili po Princezinom odlasku iz Srbije. Ova dodatna medijska pažnja učinila je da gledaoci Fondaciji princeze Jelisavete upute ne samo podršku, već i velikodušne donacije u novcu, medicinskom materijalu i opremi, odeći i humanitarnoj pomoći.

Klovn Marti sa mališanima u beogradskom domu za nezbrinutu decu

Zahvaljujući ovakvom neverovatnom odzivu plemenitih ljudi i kompanija, princeza Jelisaveta je bila u prilici da u septembru 1994. godine ponovo poseti Srbiju u još jednoj humanitarnoj misiji. Ovoga puta je, osim odeće, hrane i lekova za beogradska sirotišta i bolnice, nosila i veću količinu pejsmejkera za medicinski centar u Sremskoj Kamenici. Kako bi bila sigurna da će sva pomoć stići na svoje odredište, a ne biti pokradena ili rasprodata na crnoj berzi, Princeza je lično putovala sa pošiljkom. Međutim, usled sankcija Ujedinjenih nacija, deo humanitarne pomoći zadržan je na mađarskoj granici, odakle je oslobođen tek četiri meseca kasnije, uz pomoć beogradskog ogranka organizacije „Save the Children“.

Pripremajući se za septembarsko putovanje, princeza Jelisaveta nije zaboravila na to kako osmeh i vedro raspoloženje mogu terapeutski da deluju na decu, pa je u svoje planove uključila i Martija Levija, profesionalnog klovna. Gospodin Levi je svoje usluge ponudio bez nadoknade, a njegova povratna avionska karta do Budimpešte finansirana je iz donacija. Dok se Princezina misija sastojala u tome da otkrije koji su još vidovi pomoći neophodni sankcijama osiromašenoj Srbiji, klovn Marti je imao zadatak da oraspoloži i zabavi mališane u bolnicama i sirotištima. Susret sa napuštenom decom za Martija Levija bio je duboko potresan: najpre zbunjena i nepoverljiva, deca su se ubrzo prepuštala uživanju u interakciji sa umetnikom; ova komunikacija je za njih bila svakako lekovita, a od klovna Martija su se rastajala dugačkim zagrljajima. Nakon povratka u Sjedinjene Američke Države, Marti Levi je izjavio da je, zbog iskustava koja je doživeo na putovanju u Srbiju, odlučio da svoj život posveti terapeutskom radu sa decom.