Naslovna strana

Dnevni list Blic je u svom broju od 4. jula 2018. godine objavio intervju sa princezom Jelisavetom Karađorđević, pod naslovom „PAVLE JE TO ZASLUŽIO – Jelisaveta: Kako možemo da urgiramo ZA PLOČICU mom ocu U NARODNOM MUZEJU?”, autorke Mione Kovačević:

Nadam se da će u Narodnom muzeju biti mesta za ukrasnu ploču sa imenom moga oca. Znate li koliko je on poklonio muzeju? Oko 500 umetničkih komada. Bilo bi lepo da ljudi to znaju, kaže za “POP & Kulturu” kneginja Jelisaveta Karađorđević, ćerka kneza Pavla, najvećeg darodavca Narodnog muzeja u Beogradu.

– Nisam još videla postavku, samo prizemlje. Otići ću ovih dana, želim sve da obiđem. Ne znam da li postoji ploča sa imenom kneza Pavla, nisam imala prilike da pričam sa nekim o tome, ali ako nema ništa, ljudi treba da znaju ko je bio i šta je poklonio. Kako možemo da urgiramo za to? – pita nas Jelisaveta sa molbom da pomognemo.

Ona je prisustvovala svečanom ponovnom otvaranju muzeja zajedno sa ostalim članovima porodice Karađorđević – prestolonaslednikom Aleksandrom i njegovom suprugom, princezom Katarinom.

– Bilo je mnogo lepo na otvaranju. Knez Pavle bi se radovao da je bio tu, jer je njegov san još od 1925. bio da otvori muzej kod nas. On je počeo da nabavlja dela impresionista, iako oni tada još nisu bili ovako popularni kao danas. Cela zbirka impresionista (Pusen, Renoar, Pisaro, Koro, Gogen, Vlamenk) danas u muzeju nastala je zahvaljujući njemu. To je, ipak, veliki dar. Od njega je sve krenulo. Kao u svakoj zemlji, prinčevi i kraljevi su uvek bili ti koji su kupovali najlepše slike, od kojih su kasnije nastajali veliki muzeji, poput Luvra ili Ermitaža – ističe kneginja.

Sve što je u Narodnom muzeju, knez Pavle je skupljao za narod, dok se privatna zbirka i danas nalazi u Belom dvoru. Da li joj je neka slika ostala posebno u sećanju dok je bila devojčica, pitamo je.

– Ja sam bila u egzilu od četvrte godine. Imali smo četiri sata da se spakujemo i odemo – podseća.

Knez Pavle je, zahvaljujući njenoj inicijativi, rehabilitovan 2011. godine. Viši sud u Beogradu suspendovao je odluku Državne komisije iz 1945. kojom je knez proglašen ratnim zločincem i saradnikom okupatora.

Knez Pavle (1893-1976) je od rane mladosti bio zainteresovan za umetnost i kolekcionarstvo. Kao student u Oksfordu i školovani istoričar umetnosti drugovima je pričao da mu je ambicija da postane upravnik muzeja. Do proleća 1927. oko pedeset slika mu je obećano ili poklonjeno, a već 1929. godine osnovao je Muzej savremene umetnosti u Konaku kneginje Ljubice. Namera mu je bila da se predstavi moderno evropsko stvaralaštvo, sa kojim bi se poredila aktuelna srpska i jugoslovenska likovna umetnost i uključila u njene tokove. Sredinom 1933. kralj Aleksandar je pretvorio Stari dvor u muzej i imenovao kneza Pavla za šefa svih muzeja u Jugoslaviji. Muzej je posedovao 443 slike i 58 skulptura, od čega su 224 slike i pet skulptura bile u vlasništvu samog kneza. Dve godine kasnije, 1935, od Muzeja kneza Pavla i Istorijsko-umetničkog muzeja (osnovanog 1844.) nastala je jedna ustanova – prvo Kraljevski muzej, potom Muzej kneza Pavla. Poznato je da je 1937. godine muzej raspolagao sa 250.000 predmeta (više od polovine današnje zbirke). Najveći darodavac bio je knez Pavle. Svojim ugledom i kontaktima uticao je na to da i mnogi domaći i strani ljubitelji umetnosti i autori daruju Muzej.

U organizaciji Muzeja kneza Pavla predstavljana je i naša umetnost svetu. Muzej je pod tim imenom postojao do 1944, kada je od njegovih zbirki formiran Umetnički muzej, a potom današnji Narodni muzej. Tada je i izmešten iz Novog dvora u nekadašnju Državnu hipotekarnu banku na Trgu republike, u kojoj se i danas nalazi.

– Kada sam izašla iz muzeja videla sam red ljudi koji su čekali na ulici da uđu. Svi su žedni kulture. Ja se nadam da će muzej nastaviti svoju misiju ustanove koja promoviše kulturno nasleđe Srbije, ali i evropske kulturne vrednosti, jer mi kao narod pripadamo krugu tih vrednosti – poručila je Jelisaveta Karađorđević.

Saznajte više…

• Biografija kneza Pavla Karađorđevića
• Muzej kneza Pavla
• Monografija “Muzej kneza Pavla” – promocija izdanja na engleskom jeziku
• Narodni muzej objavio monografiju “Muzej kneza Pavla”