Naslovna strana

Uvaženi posetioci,

Dnevni list “Blic” je 7. januara 2013. godine objavio intervju s princezom Jelisavetom Karađorđević pod naslovom “Žalim što ne mogu da pričam sa ocem”. U razgovoru s novinarom Markom R. Petrovićem, Kneginja se još jednom osvrnula na događaj koji je obeležio prethodnu godinu – na sahranu posmrtnih ostataka kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole Karađorđevića na Oplencu.

“- Žao mi je što ne mogu da pričam sa ocem, što ne mogu da mu kažem šta se dogodilo – u ovih nekoliko reči staju sve emocije kojih je kneginja Jelisaveta Karađorđević puna, nakon što je posle više od 20 godina uspela da tela svojih roditelja i brata – kneza Pavla, kneginje Olge i kneževića Nikole, sa groblja u Lozani prenese u Mauzolej Karađorđevića na Oplencu.

Prethodnu godinu pamtiće i po pomirenju sa bratancem, prestolonaslednikom Aleksandrom Karađorđevićem, kao i po početku nove bitke, ovog puta za povraćaj vile „Crnogorke“, koja je izgrađena na temeljima kuće koja je pripadala njenoj majci.

– Kada sam se vratila u Srbiju, možda nisam imala ideju da sahranim oca ovde. Prepreke su bile velike i mislila sam da to možda nikada neće biti moguće. Kako su godine prolazile, međutim, shvatila sam da to moram da uradim jer ovo je njegova zemlja. Kada sam bila u Lozani sa ćerkom i sinom, gledala sam mesto na kojem su bili sahranjeni. To je toliko lepo, bilo mi je skoro žao da ih izvadim. Ali to ipak nije njihova zemlja i nije njihovo mesto – priča za „Blic“ kneginja Jelisaveta, koja nas je primila u iznajmljenom penthausu u centru Beograda, u kojem su, umesto novogodišnje jelke, lampicama ukrašeni drvo limuna i dva stabla lajma, a na stolu stoje čestitke koje su stigle od princa Čarlsa i princa Majkla od Kenta.

Šta vam je prvo prošlo kroz glavu kada ste dobili odobrenje da prenesete oca, majku i brata u zemlju?
– Podvig! Da smo završili prvi stepen i da sada povratka nazad nema. Prvi put smo pitali za odobrenje pre pet-šest godina. Bilo je vrlo teško. Teško je, međutim, bilo i kada smo već bili blizu kraja, jer su nam rekli da otac mora da bude sahranjen na jednoj, majka na drugoj strani, a da brat mora da bude sahranjen u šumi. To je bilo dosta ružno.

Ko vam je to rekao?
– Krunski savet. Govorili su nam da nema mesta za njih jer oni nisu ktitorska linija. To nema veze s testamentom kralja Petra. Ja sam ga pročitala i to uopšte nije tačno.

Tražili ste da vam se vrati vila „Crnogorka“, kuća koja je pripadala vašoj majci.
– To ide svojim tokom. Ja nikada nisam videla originalnu vilu, jer ju je država srušila 1954. Sazidali su ovu sadašnju za Kardelja, tako da ta kuća meni ništa ne znači. Ne možemo nigde ni fotografiju da nađemo da vidimo kako je izgledala originalna kuća.

Tokom 2012. smanjene su tenzije unutar porodice Karađorđević. Da li su zaista izglađeni odnosi između vas i prestolonaslednika Aleksandra?
– Da, mislim da je sada sve normalno. Ipak sam ja pobedila. On me je zamolio da ga pozovem na sahranu, što sam i učinila.

A da li ste imali inače nameru da ga zovete?
– Da, naravno, ali to je ipak porodična stvar.

Da li će se ikada ponovo svi živi Karađorđevići okupiti na jednom mestu?
– Da, evo sada za Božić idemo u Beli dvor. (…)”

Tekst “Žalim što ne mogu da pričam sa ocem” u celini pročitajte na sajtu dnevnog lista “Blic”.