Princeza Jelisaveta – pokrovitelj Art Ture na ulicama Beograda | Nj.K.V. Princeza Jelisaveta Karađorđević

Nj.K.V. Princeza Jelisaveta Karađorđević » Vesti » Princeza Jelisaveta – pokrovitelj Art Ture na ulicama Beograda

Princeza Jelisaveta – pokrovitelj Art Ture na ulicama Beograda

July 4th, 2011

Narodni muzej iz Beograda je u ponedeljak, 4. jula 2011. godine, otvorio svojevrsnu galeriju pod vedrim nebom i izložio dela iz svojih umetničkih zbirki na reprodukcijama postavljenim na fasadama centralnih beogradskih ulica. Projekat pod nazivom “Art Tura” realizuje se pod pokroviteljstvom Nj.K.V. kneginje Jelisavete Karađorđević, a rezultat je uspešne saradnje Narodnog muzeja, kompanija Hewlett-Packard i Telenor, i Gradske opštine Stari grad.

Tokom naredna tri meseca, sve do 30. septembra 2011. godine, prolaznici će moći da uživaju u preko 30 izuzetnih remek dela koja već duže vreme nisu dostupna široj javnosti, a među kojima se nalaze slike Kloda Monea, Kamija Pisaroa, Pjera Ogista Renoara, Edgara Dega, Matisa i Pabla Pikasa, kao i radovi domaćih autora, poput Katarine Ivanović, Paje Jovanovića, Nadežde Petrović, Jovana Bjelića, Save Šumanovića i Milene Pavlović Barili. Izložbom su obuhvaćena dela srpskog slikarstva XVIII i XIX veka, jugoslovenskog slikarstva XX veka, kao i kolekcija strane umetnosti, a većina slika je izvorno bila deo riznice Muzeja kneza Pavla.

Knez Pavle Karađorđević, poznavalac i kolekcionar umetničkih dela, inicirao je osnivanje Muzeja savremene umetnosti koji je imao za cilj da predstavi aktuelno evropsko stvaralaštvo i domaću umetničku scenu. Miodrag Janković, istoričar, književnik i urednik portala “27. mart”, u svojoj knjizi “Knez Pavle – od lepote do istine” opisuje kako je došlo do realizacije ove ideje: “U januaru 1925. godine knez Pavle je, prilikom jednog susreta sa kraljem Aleksandrom i kraljicom Marijom u Parizu, predložio da se u Beogradu osnuje Muzej moderne umetnosti. Kralj nije verovao da bi tako nešto bilo izvodljivo. Posle nekog vremena rekao je Pavlu da bi trebalo da se obrati ministru finansija, verujući da je time stavio tačku na njegov projekat – neostvariv zbog manjka sredstava. Knez Pavle, međutim, nije odustajao. Iz jednog pisma Berensonu saznajemo šta je preduzeo: ‘Predložio sam ministru da ću mu ja garantovati stvaranje jezgra galerije moderne umetnosti. Znači, biće besplatno za državu, oni samo treba da obezbede lepu zgradu.'” (“Knez Pavle – od lepote do istine”, Akademija umetnosti/Veduta, Beograd, 2004., str. 86).

Princeza Jelisaveta i Predrag Marković, Ministar kulture u Vladi Republike Srbije, na otvaranju izložbe Art Tura

Irina Subotić u monografiji “Muzej kneza Pavla” navodi da je Knez “želeo da podari prvi muzej savremene umetnosti svome gradu i svome narodu, ‘po ugledu na pariski Peti pale’, kako je pisao prijateljima s kojima se godinama redovno dopisivao i s kojima je bio u poslovnim kontaktima (…). Osnovu zbirke činili su prvenstveno darovi. Za kratko vreme Knez je dobio potvrdu o tome da njegova očekivanja nisu bila izneverena: rođaci, prijatelji, znanci, poslovni partneri i njegovi poštovaoci brzo su se odazvali pozivu i pokloni – koji su, pre svega, imali kulturnu vrednost – počeli su da stižu u Beograd. Pokrenut je edvardijanski duh otmenog razumevanja i međusobne društvene potpore. Širom su bila otvorena vrata za prvi muzej evropske savremene umetnosti u našoj sredini” (“Od Muzeja savremene umetnosti do Muzeja kneza Pavla”, u knjizi “Muzej kneza Pavla”, Narodni muzej, Beograd, 2009, str. 15-16).

Tako je knez Pavle – obraćajući se svom prijatelju, ser Džozefu Davinu – pisao: “Osećam da moram da Vam ispričam nešto do čega mi je veoma stalo i što me trenutno okupira. Odlučio sam da osnujem muzej moderne umetnosti u Beogradu, pošto ovaj grad, nažalost, nema takvu ustanovu. Zaključio sam da bi bilo previše ambiciozno da pokušam da nabavim dela starih majstora, pošto smo još uvek previše siromašna država da bismo mogli da priuštimo cene koje dostižu dobri radovi. Ali, imam ideju da sakupim kolekciju kao što je ‘Petit Palais’, sačinjenu od dela većinom živih autora i umetnika XIX veka. Obezbedio sam izvanrednu tursku palatu iz XVIII veka za smeštaj naše zbirke. Velika mi je želja da Vladi predam jezgro kolekcije, a da oni za to ne moraju da odvoje ni paru. Dosad sam imao mnogo uspeha, jer su nam mnogi moji prijatelji poklonili slike. Imam divnu seriju slika naših umetnika, Rumuna, Rusa i Italijana. Lejdi Kjunard je bila pravo srce i dala nam je po jednog Laverija i Hamonda, Džonov crtež i Edmonda Granta, kao i jednu Rikardijevu bistu. Ja lično poklanjam Blanšov portret, Koroa i Rusoa. Takođe smo dobili predivan Degaov pastel vrhunskog kvaliteta, kao i platna Žuvea, Forena, Fromentena, Zima itd. Ne smem da zaboravim da pomenem i 20 Meštrovićevih skulptura. Da li ćete me smatrati nepristojnim ako Vas zamolim da se – u slučaju da imate sliku ili crtež sa kojima niste sigurni šta da radite – setite moj malog muzeja? I najmanja stvarčica će biti dobrodošla, a za razvoj naše umetnosti biće od neprocenjivog značaja da imamo nekoliko dobrih slika kojima bi se mladi umetnici inspirisali. Posle Nove godine, Vlada će nam dati novčanu pomoć, što će nam omogućiti da ove godine kupimo jednu ili dve dobre stvari…” (pismo od 4. novembra 1925.).

Muzej savremene umetnosti počeo je sa radom početkom 1929. godine, u Konaku kneginje Ljubice. Šest godina kasnije, 29. marta 1935. godine, Uredbom Vlade je izvršeno spajanje Narodnog muzeja, nazivanog i Istorijsko-umetničkim, i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, a nova institucija je dobila naziv Muzej kneza Pavla i bila smeštena u Novom dvoru, u kome se danas nalazi Predsedništvo Republike Srbije. Nakon II Svetskog rata, Muzej je preimenovan u Umetnički muzej u Beogradu, a nekoliko godina kasnije mu je vraćen naziv Narodni muzej.

Projektom “Art Tura” Narodni muzej i njegovi parnteri žele da probude interesovanje građana za klasičnu umetnost, koja je na ovaj način iskoračila ka svojoj publici. Kao moderna verzija Velike turneje (Grand Tour) – koja je imala za cilj upoznavanje drugih kultura i širenje vidika, i u periodu od XVII do XX veka predstavljala neizostavni deo klasičnog obrazovanja – projekat “Art Tura” pruža priliku da se prolaznici na beogradskim ulicama susretnu sa umetničkim delima. Kako se Narodni muzej već dugi niz godina nalazi u procesu rekonstrukcije, ovaj projekat se ralizuje sa željom da se poštovaocima umetnosti nadomesti nemogućnost kontakta sa umetničkim blagom iz riznica Muzeja, dok će najmlađe generacije po prvi put upoznati sa delom neprocenjive kulturne baštine.

Prilikom izlaganja slika u okviru projekta “Art Tura” posebno se vodilo računa o muzeološkim standardima, pa su sva reprodukovana dela uramljena i opremljena odgovarajućim legendama, a za publiku je obezbeđen i audio-vodič kroz izložbu – uz svaku sliku nalaze se brojevi telefona putem kojih posetilac može dobiti kratku poruku ili odslušati audio vođenje kroz izložbu, ili čak preuzeti fotografiju izloženog remek dela.

Projekat “Art Tura” počiva na iskustvu saradnje vodećih kompanija sa svetskim muzejima. Korišćenje najsavremenijih tehnologija u oblasti štampe velikih formata omogućilo je verno reprodukovanje remek dela velikih umetnika, visok kvalitet kolorita i reprodukcije identične originalu i otporne na vremenske uslove i štetne uticaje okoline, što je slavnim slikama pružilo priliku za iskorak iz galerija i muzeja u gradski pejsaž.

Sa velikim zadovoljstvom vas pozivamo da prošetate ulicama Beograda i pokrenete svoju “Art Turu”.