Naslovna strana

Kada sam u martu bila u Indiji, sećam se da sam pitala ministra na prijemu šta misli o Titu, koji je dugo bio šef nesvrstanih i veoma popularan u Indiji. Pitala sam ga da li je Tito imao bilo kakve planove za budućnost zemlje, na primer posle njegove smrti.

„O, ne, Tito je svojevremeno rekao: ’Nisam ništa planirao i ubrzo će se posle moje smrti zemlja raspasti na deliće. Razni regioni će se odvojiti i verovatno će svi ratovati jedni protiv drugih.’“

Gledala sam premijera jedno vreme u tišini i na kraju konstatovala: „To je klasičan slučaj uzroka i posledice“. „Da“, odgovorio je, „tipični diktatori uživaju u njihovom kratkom trenutku slave, ali ne stvaraju ništa za budućnost. Malo oni ovde računa o deci i unucima koji će morati da plate cenu za njihov nedostatak vizije i sebičnost. Zaista, naši potomci uvek plaćaju visoku cenu.“

Moram da pomenem impresivan oblik vladanja među pojedinim plemenima američkih Indijanaca. Tamo postoji krug starijih, mudrih žena, čiji je „posao“ da planiraju ono što je najbolje za njihovo pleme i to sedam generacija unapred! One ne kuju zavere kako bi se lično obogatile ili da bi stekle ličnu moć, već vladaju mudrošću i ljubavlju, jer znaju da ne postoji drugi način.

Mi smo odgovorni za naše misli i dela, kako pozitivna, tako i za negativna. Uzrok i posledica. Naravno da je lakše kriviti spoljašnji svet za sve što krene naopako, ali je mnogo veća sloboda kada svako preuzme odgovornost za sopstvenu sudbinu. Sloboda misli je najveći luksuz, posle slobode deljanja.

Možda je u periodu kada su fizička putovanja toliko ograničena i kada osećamo odbijanje mnogih nacija, važniji posao da – radimo na sebi. Možemo da učinimo napor da razvijemo naše „unutrašnje ja“ ili možemo samo da sedimo i da se sažaljevamo. Možemo da probudimo naš osećaj odgovornosti prema našoj prelepoj zemlji i možemo da se uključimo u društveno koristan rad kao što je čišćenje reka i parkova ili briga o našoj neposrednoj okolini. Kada Srbija ponovo postane čista i atraktivna zemlja, kjoa bude mogla da privuče strane posetioce, i naš životni standard će se popraviti. Uzrok i posledica. I obrnuto. Ako samo želimo da se gušimo u samosažaljenju zbog spoljašnjih ograničenja i sedimo u zadimljenim kafićima, mi nećemo napredovati, već nazadovati. Uzrok i posledica, ali u negativnom smislu.

Od početka sveta čovek je voleo da putuje, da se seli i istražuje. Pokušao je da leti i stvorio krila, ali je odmah i udario u zemlju poput olova. Putovao je brodom do Amerike i Brazila u potrazi za čelikom. Izmislio je točak da bi pomerio taljige, a kasnije je taj točak postao bicikl…

Deca koja ne mogu da priušte knjige dozvoljavaju svojoj mašti da leti u egzotične zemlje i neka od njih i sama pišu divne knjige. Mi možemo biti ograničeni u našim potezima, ali to ne znači i da smo poraženi. Kada nas svet bude video kao brižne i produktivne ljude i njihovo mišljenje će se promeniti. Uzrok i posledica.

(Prvi put objavljeno u dnevnom listu „Politika“, 16. jula 2006.)

Photo by: Irena Radinović