Naslovna strana

Uvaženi posetioci,

Prenosimo integralni tekst “Krađa i prekrađa u Belom dvoru” istoričara Miodraga Jankovića, izvorno objavljen na sajtu “27. mart” (www.27mart.com). Prilog predstavlja reakciju gospodina Jankovića na neistine objavljene u turističkom vodiču namenjenom posetiocima Dvorskog kompleksa na Dedinju, kojima se vlasništvo nad neprocenjivom kolekcijom porcelana iz Sevra, izloženom u trpezariji Belog dvora, pripisuje kraljici Mariji, umesto knezu Pavlu, koji je ovu umetničku dragocenost lično izabrao i kupio u julu 1935. godine, o čemu postoje i dokazi u Kneževoj Arhivi.

“KRAĐA I PREKRAĐA U BELOM DVORU

Povod za ovaj napis je jedna rečenica u turističkom vodiču namenjenom posetiocima dvorskog kompleksa na Dedinju. Izdavač je Turistička organizacija Beograda, Makedonska 5.

U tekstu o Belom dvoru piše: ‘Trpezarija je nameštena u stilu čipendejla, a krasi je porcelanski servis NJ.V. Kraljice Marije, supruge Kralja Aleksandra I, izrađen u Sevru.’

 

Tačno je da je trpezarija u Belom dvoru Čipendejl (reč je o engleskom rokoko nameštaju koji je kreirao genijalni crtač Tomas Čipendejl polovinom XVIII veka), ali dodajmo ono što ne piše: da je rađena od akažua sa Kube i da ju je u Engleskoj kupio Knez Pavle za svoje potrebe. Tačno je i da trpezariju krasi porcelanski servis smešten u veliku zidnu vitrinu specijalno izrađenu za tu namenu, na zahtev kneza Pavla.

Ono što ne odgovara istini je da je servis iz Sevra bio vlasništvo Kraljice Marije.

Taj fantastični unikatni servis je francuski kralj Luj XV dao na poklon direktoru svog zoološkog vrta. Izrađen je u čuvenoj manufakturi u Sevru, koju je 1740. godine, najpre u Vensenu, osnovala gospođa de Pompadur (Žan-Antoanet L Norman d’Etoal, markiza od Pompadura – 1721-1764), kraljeva miljenica. Na svakom tanjiru bila je naslikana druga životinja i reč je o umetničkom delu velike vrednosti. Knez Pavle ga je kupio preko poznatog pariskog trgovca umetninama Šarpantjea, godine 1932, i to od naslednika grofa od Artoa. Posle pogibije Kralja Aleksandra u Marseju, knez Pavle je dao da se sagradi Beli dvor kao rezidencija prvog kraljevskog namesnika i lično ga ukrasio i namestio po svom ukusu.

U gore pomenutom vodiču za turiste piše da je u Belom dvoru nameštaj ‘u stilu Luja XV’, da su lusteri venecijanski, a da zidove krase slike Jana Brojgela, Ričarda Boningtona, Antonija Kanaleta, Sebastijana Burdona, Albrehta Altdorfera, Paola Veronezea, Gaspara Digea i Rembranta van Rajna.

Dovde sve odgovara istini, ali pitamo se zašto vodič za turiste ne spominje i dve slike Nikole Pusena – ‘Adonis i Venera’ i ‘Tri monaha’?

Zašto se nigde ne spominje knez Pavle, vlasnik svih tih umetničkih dela, knez koji je sve to lično izabrao i kupio?

Spominje se biblioteka sa knjigama na ‘francuskom, italijanskom, nemačkom, ruskom i engleskom jeziku’. Ne kaže se da je to bila biblioteka Kneza Pavla koji je sve te jezike govorio i na njima se pismeno izražavao.

Zaista, ako je nešto delo Kneza Pavla, to se i danas prećutkuje, oko imena ovog svetlog srpskog kneza vitla se i dalje skandalozna laž, on se još uvek satanizuje.

Međutim, pošto se kolekcija porcelana rađenog u Sevru pripisuje Kraljici Mariji, onda je to sasvim druga priča. Po mom mišljenju, neko pokušava da ukrade taj servis koga su već komunisti konfiskovali Knezu Pavlu 1947. godine.

Kraljica Marija nikada nije stanovala u Belom dvoru. Ona je sa svojim mužem i decom stanovala u dvoru u kome danas prebiva njen unuk. Šta je Kraljica Marija donela u miraz, to je sve do detalja navedeno u bračnom Ugovoru koji se može pročitati u knjizi ‘Karađorđevići’ od Velibora Berka Savića. Kraljica je, napuštajući Beograd, sa sobom u Englesku ponela i najvrednije što je posedovala: nakit i novac, a iz državne kase joj je godišnje isplaćivana suma od dva miliona dinara konvertovanih u funte sterliga. O svemu postoje dokumenta i ko želi – može konsultovati Rešenje beogradskog suda o Ostavinskoj raspravi kralja Aleksandra iz 1938. godine. Ni u jednom poznatom pismu ili zabelešci Kraljica Marija ne spominje da joj pripada porcelan iz Belog dvora. Za uzvrat, više dokumenata potvrđuje da je vlasnik te predivne kolekcije Knez Pavle (Dnevnik gospođe Elc, pisma kneza Pavla Bernardu Berensonu…). Svome prijatelju Žanu de Ribu (Jean de Ribes) knez piše 9. jula 1935 godine sa Bohinja: ‘Upravo sam kupio jedan predivan servis zelene i zlatne Sevr boje koji sam priželjkivao već godinama i koji se upravo prodavao kod Šarpantjea u prodaji Fune (Founés). Svojevremeno pripadao je gospođi Kuts (Lady Coutts) ali nažalost nedostaju mi detalji njegove prethodne istorije.’ Knez će ubrzo saznati sve o tom remek-delu. Treba još samo reći da je ta zelena ‘Sevr boja’ bila jedan stari kineski recept i da ju je danas nemoguće ostvariti, što, naravno, govori da je servis iz Belog dvora veoma vredan. I tako, meni se nameće logičan zaključak da je reč o pokušaju PREKRAĐE.

Miodrag Janković”

 

Saznajte više…

• Biografija kneza Pavla
• Arhiva kneza Pavla
• Knez Pavle – zaštitnik umetnosti
• Porodični album kneza Pavla